Prijavi se preko RSS-a RSS Feed
Magazin sa uzvičnikom

Umetnost oprosta

Nije lako. Nije lako živeti, umirati, nije lako raditi, nije lako hodati, putovati, nije lako verovati, nije lako učiti, nije lako mučiti se. Ali od svega toga nije lako kad duša boli, kad je srce slomljeno.

Čovek je biće odnosa. I nije lako kad smo povređeni, kad osetimo da nas drugi ne prihvataju, da nas odbacuju, da nam bol razara dušu. I tada obično nastane bes u nama, tamo negde na dnu duše, tamo u dubinama bivstvovanja nešto počne da viče. I bez sumnje, dođe na videlo: brzo ono zlo koje je nas ranilo iz dubina duše konvertuje se na emocije i psihu kroz izraze depresije, letargije, bezvoljnosti, besmisla, krivice, strahova, mržnje, osvetoljubivosti, nepoverenja, zlobe. Nepravda i zlo nama nanešeno viče iz nas i traži ispravljanje štete, izlečenje rana. Raznorazni sukobi, uništavanja, ratovi, borbe znaju nastati iz sitnih svakodnevnih okršaja, pogrešnih odnosa s drugima, iz nerazumevanja, krive komunikacije.

Čovek je po svojoj definiciji i antropologiji biće odnosa, socijalno biće. Čoveku su bez obzira na sve potrebni drugi. Čovek se nekako u drugima pronalazi, raste kroz druge, pronalazi i afirmiše sebe i svoj identitet. To se odražava kako preko emocija, preko osećanja empatije, brige za drugoga, preko odluke ljubavi. Vidi se to i prepoznaje u dubinama seksualne stvarnosti. Koliko zapravo čovek pati kad je u tim područjima povređen. Ljudska interpersonalnost (međuodnosi s drugima) je vrlo važan element u čitavom pogledu na čovekov život. Možemo slobodno da kažemo kako najgore bolesti proizlaze iz nezdravih odnosa s drugima, još od malih nogu.

Međutim, kako van iz povređenosti? Kako se osloboditi besa, sujete? Kako izaći iz mržnje, iz optuživanja drugoga? Kako rešiti odnose?

Jedini lek koji može da čoveku stvori prostore slobode jest oprost. Možda često izgleda nemoguće i gotovo neizvedivo ali je ipak jedino rešenje. Ali, najpre je važno da osoba koja želi da reši povređenost, prepozna u potpunosti sebe kao vredno i voljeno biće. Najprije je važno kako bi se nanešena rana lagano počela da leči u duši prepoznati i postati svesan puno dobrih vlastitih osobina, treba najpre doći do svesnosti o vlastitoj vrednosti, originalnosti. Možda nas drugi ovako ili i onako doživljavaju ali to je njihova istina o nama, ali nije ona za nas važna. Važna je istina apsolutnog bitka. U toj istini vidimo da smo bića izuzetne vrednosti, dobrote, lepote. U nama ima mnogo dobra. Naučimo to da prepoznamo.

Nekada nije lako. Često se samih sebe stidimo. Nismo naučeni unutar naše kulture da sebi određene stvari u iskrenosti priznamo kao dobre. Zbog toga patimo od raznih kompleksa. I ne treba nikakva posebna terapija za to. Najvažnije da čovek sebe bezuslovno i beskompromisno prihvati, da i sebi oprosti vlastite greške i da u sebi prepozna mnogo dobroga, lepoga, da toga postane svesan. Kad nešto postane naša svest dolazimo do iskustva i s time se identifikujemo. Jedno je vreme najbolje možda ako je moguće fizički se udaljiti od određenih osoba koje su nas povredile. Ma, zapravo je važno shvatiti da se razgovorom i nikakvom vidljivom gesto takve stvari ne mogu da reše, pogotovo ne negativnom.

Iako je važno stvoriti možda fizičku distancu, važno je srce otvoriti. To znači, sada kada smo kroz neko vreme prepoznali i upijali u sebe svest o vlastitoj vrednosti i voljenosti, kada smo sebe prihvatili, kada smo u sebi videli mnogo dobra, sada možemo da u srcu krenemo na put oprosta. Najvažnije je u mašti sebi predstaviti osobu koja nas je povredila i duboko  je požaliti, setiti se da nam je to nanela iz nekog svog problema, setiti da je i ta osoba samo čovek, da je u duši negde ranjena, povređena i da je očito dok je nas povredila reaguje iz neke svoje rane ili problema, važno je sebi posvestiti razumski ove razloge kako bi nam duša stekla dovoljno argumentacije da se otvori snazi i lekovitosti oprosta. Treba rastopiti srce pred osobom koja nas je povredila, treba dubinski razumeti patnju sveta u kojem živimo: Čovek je krhko i slabo biće, bolesno na smrt u prostorima svoje egzistencije. Možda će nam u početku dolaziti stotine argumenata protiv, dolaziće nam misli da ta dotična osoba nije zavredila ništa drugo nego da ju se mrzi, da joj se još gore zlo nanese od onoga šta je nama nanela. Ipak mnoge studije potvrđuje upravo suprotno, posebno one koje se odnose na emocije i EQ. Za celokupno čovekovo zdravlje bitno je da nauči ovu dragocenu umetnost: umetnost oprosta. Jer medicinska istraživanja krajem ’90-ih su nam potvrdila da opraštanje uzrokuje metaboličko zdrave procese, deluje na celi organizam, sprečava nastanak tumora, rešava čoveka podsvesne krivnje. Nakon žalenja i saosećanja koje smo u sebi stvorili za drugu osobu važno je odmah preći na samo delo oprosta i to je najbolje ustrajnim ponavljanjem reči s navođenjem imena osobe: N. N., ja ti opraštam od srca! Razumem te! – iako naše emocije moža momentalno ne mogu da potvrde ovu tvrdnju, nastavimo samo dalje. Radi se o procesu čovekova duha koji tek nakon nekog vremena može da konvertuje na psihu, emocije pa i telo. Važno je baš odlučiti oprostiti dotičnome, i kroz to takođe pokušati videti puno dobra u njemu. Setiti se takođe da u čoveku postoje nepokvarene dubine duše na koje može da se oslonimo. Te dubine isijavaju iskru dobrote koja često ne može da se prepozna jer svi živimo pod raznim maskama što smo ih sami sebi stavili ili su nam ih drugi nametnuli. Rane, naime, u čovekovoj duši stvaraju teške oklope i obrambene mehanizme zbog kojih čovek često ne može da izrazi ono što jeste u svojoj pravoj biti i originalnosti. Zato je važno otvoriti u vlastitom srcu sile ljubavi i dobrote za druge, kupati ih u prihvaćanju kako bi mogli biti ono što jesu.

Budimo zahvalni za ljude koji su prisutni u našem životu. Oni su često poziv da promenimo sami sebe, da uskočimo na veći nivo svesti i slovesnosti. Kroz opraštanje lečimo svoje srce i čistimo ga od podsvesno-nesvesnih krivica i strahova.

Neka koraci prepoznavanja vlastite vrednosti i originalnosti, saosećanja za drugoga, oprosta i zagledanosti u dobro otvori nove horizonte lepote pravog života u svetlu i snazi, radosti i miru!

Ostavi komentar »